Isus mi je dao spoznati kako Mu je draga molitva zadovoljštine. On mi je rekao: “Molitva ponizne i ljubeće duše ublažuje srdžbu Mog Oca i povlaći more blagoslova”. Nakon klanjanja, na pola puta do ćelije, okružio me veliki čopor ogromnih crnih pasa. Skakali su i zavijali htijući me rastrgati na komade. Primijetila sam da to nisu bili psi nego sotone. Jedan od njih bijesno reče: “Zato, jer si nam u ovoj noći otela toliko mnogo duša, rastrgat ćemo te na komade”. Ja uzvratih: “Ako je to volja milosrdnog Boga, rastrgajte me na komadiće, ja sam to zaslužila, jer sam najbjednija od svih grešnika, ali Bog je uvijek svet, pravedan i beskrajno milosrdan!” Na te rijeci rekoše đavli: “Odlazimo odavde jer ona nije sama. Svemogući je s njom”. Oni nestadoše kao prašina, kao šum ulice. Ja otiđoh mirno u svoju ćeliju nastavljajući “Te Deum” (Tebe Boga hvalimo…) i razmišljajući o beskrajnom i neistraživom Božjem milosrđu.
Dnevnik Svete Faustine Kowalske 320